Преплет. Змај, Небо и Земља | Изложба Исидоре Фићовић | 13. АПРИЛ 19:00

Galerija LUCIDA Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja – Izložba Isidore Fićović otvaranje izložbe 9. mart 2018. © 2018 ph: vladimir opsenica

Исидора Фићовић спроводи комплексно истраживање, поништава претпостављену ролу привилеговане уметнице, из нулте тачке започиње серију испитивања неопходних за доказивање њених конструката и из визуре универзалног радника, уочава болне тачке у формално различитим а суштински истим ланцима производње.


Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja – Izložba Isidore Fićović

“…то је тајна среће и врлине — волети оно што мора да се ради. То је сврха целокупне обраде: навести људе да воле своју неизбежну друштвену судбину. ( Врли нови свет, Олдос Хаксли)
Она помно, марљиво и посвећено производи своје дело, ланчаним корацима, умножавајући исту радњу и у тачкама где се физичка изнемоглост и техничка савршеност поистовећују, долази до ахилове пете читавог организма стварања, а дијагностицирање јој дозвољава улазак у следећу фазу. Исидора артистички тестира модел и његову примену на пољу масовне продукције и технизације, она декларативно и пластично испитује унутрашње законе шаблона, мултиплицирајући мотиве, сваком апликује време, енергију и својеручну импровизацију. Уводећи иновације, слободнији и промишљенији покрет, просторно неограничен, преузет из калиграфије, који не ремети крајњи продукт, већ оплемењује, она активира и поспешује психо-физичке могућности човека. Ауторка релативизује ентитет човек-робот, преводи га и сублимира у биће, задовољених права и испоштованих потреба, које директно утиче на оптималну вредност учињеног. Испитује неопходан коефицијент слободе који је потребно имплементирати у „кафкине процесе“, не наводи само у фус нотама потешкоће савременог човека, она нуди дијаграме који лече упалне процесе, уклања стрес и омаловажавање, потире кобну улогу персонализованог шрафа.
Пошто је утврдила проблеме а затим предложила медикаменте за опоравак тела од мучних репетитивних радњи, акцентујући здравље као једину могућу јединицу мере, са физичког прелази на ментално, подједнако ослабљено под притиском репресивног механизма савременог друштва. Субјекат није једнак извршеној радњи или укупном збиру истих, он тежи ослобађању душе, а само духовно недевастирана јединка служи укупном просперитету друштва.
“ Имам утисак да је количина досаде, ако досада може да се мери, много већа данас него раније. Јер ранији послови су у сваком случају у великој мери били незамисливи без упоришта страсти: сељаци су били заљубљени у своју земљу, деда је био чаробњак у изради лепих столова; обућар је напамет знао стопала свих сељана; чак верујем да су у то време и војници убијали са страшћу. Није се постављало питање о смислу живота. Људи су га носили са собом на радном месту или радећи на њивама као нешто најприродније на свету. Сваки посао је створио сопствени менталитет, свој сопствени начин живота. Лекар је размишљао на различит начин од сељака, војник се понашао другачије од учитеља. Данас смо сви слични, сједињује нас наша заједничка равнодушност према раду. Ова равнодушност је постала страст. Једна велика, колективна страст нашег времена. “ ( Идентитет, Милан Кундера)
С феноменолошке стране Исидора апострофира утицај масовности и “цопy пасте ефекта” који се потчитава у појавности, изразу сваког човека, где се негује “сваког-истог” а прикрива, анулира персона, уникатност једног. Свесна сложености очувања личног идентитета, прилаже причу „Појава“ јапанског писца 20.века, Кан Кикућија, којом алармира масовној продукцији физичког и емотивног, да се не сме апстраховати релевантна узајамна повезаност спољашњег и унутарњег, чиме се гласно залаже за хуманизацију техницизма. Сваки наступ и деловање човека може имати статус вештине а не задате радње и индоктринираног визуала ако се упитамо, како бирамо разнолике одежде у односу на прилике, а када пристајемо на “царево ново одело”?
Неоспорни су трагови Кафкиних и Хакслијевих мисли и поражавајућих прогноза, којима се мапирају европски социјални проблеми, али и позивање ауторке на источњачке моделе исцртавања и учења, где она врло јасно указује на универзалност у времену и простору овог чворишта које не дозвољава целокупном друштву да просперира већ стагнира у свом поништавању бића у човеку.
Преплет. Змај, Небо и Земља. Ауторка читаву стварност дели и саставља на ове елементе, разлаже и прожима. Стварност није само око нас, већ је у сваком појединачно, небо није сувише високо ако га додирнемо. Да ли смо на земљи ако се издигнемо изнад својих могућности? Колико нам је заиста потребан змајолики посредник? Идеалан однос и позицију ових есенцијалних елемената остављамо себи као произвољну одлуку.
….Корњача нас учи да је пут до раја кроз земљу, тај пут је дуг, готово бесмртан…..


Preplet. Zmaj, Nebo i Zemlja – Izložba Isidore Fićović

Мира Вујовић

Исидора Фићовић је дипломирала и магистрирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића (2001, 2007). Кроз завршене мастер студије на Интерфејс култури (Интерфаце Цултуре) у Линцу, Аустрији (2016), проширила је свој уметнички и креативни рад на интерактивну уметност и интердисциплинарно сагледавање самог рада. Гостујући студент на ИАМАС-у [Институте оф Адванцед Медиа Артс анд Сциенцес] у Огакију, Јапан (2015-2016); Ерасмус размена на Билги Универзитет (Висуал Цоммуницатион Десигн департмент, ВЦД) у Истанбулу, Турска (2013-2014). Од 2001. излаже на бројним самосталним и групним изложбама, фестивалима и бијеналима у Србији, Аустрији, Турској, Италији, Америци, Данској, Шведској, Швајцарској, Немачкој, Енглеској, Словенији, Украјини, Јапану итд. Добитник је награде за слику Ротари клуба у Београду (2017, 2012), прве награде на видео фестивалу у Велењу, Словенији (2005). Њени радови се налазе у колекцији XВитамин галерије, Културног центра Лесковац, Центра за ликовно образовање Шуматовачка у Београду, Платформи Гаранти (садашњи САЛТ) и Апартман пројекту у Истанбулу, као и у приватним колекцијама. Излагала је на фестивалу Арс Електроника, ПОСТ ЦИТY (2015) и ТОТАЛ РЕЦАЛЛ (2013). Тренутно је на докторским студијама Факултета ликовних уметности у Београду (од 2017).