ОДРЖАНА ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА О ПУРИШИ ЂОРЂЕВИЋУ НА 48. СОФЕСТУСОФЕСТ 2019

  1. Јул 2019.
    95 година и седамдесетак играних и документарних филмова до сада, оно су о чему говоримо када кажемо Пуриша Ђорђевић.

ПАНЕЛ дискусија “По јутру се дан познаје”, посвећена редитељу и овогодишњем лауреату “Статуете слободе” Младомиру Пуриши Ђорђевићу, оџана је данас у Галерији Центра за културу Сопот, у оквиру 48. “Софеста”.

  • 95 година и седамдесетак играних и докуентарних филмова до сада, оно су о чему говоримо када кажемо Пуриша Ђорђевић. Он је у југословенској и српској кинематографији увек био другачији. Снимити “Општинско дете” 1953. и затим “Два зрна грожђа” у време када су се скоро по дифолту морали снимати филмови из Другог светског рата није наишло на оджив публике. Чак ни “Први грађанин мале вароши” и “Лето је криво за све”, оба из 1961, нису битније променила однос према њему. Ипак, прва асоцијација на Пуришу остају “Девојка”, “Јутро”, “Сан” и “Подне”. У време њиховог настанка прва три филма сматрана су Пуришином ратном трилогијом и добили су “Седмојулску” награду. Сва Пуришина дела јесу културна добра од највећег значаја и према тој оставштини морамо се врло пажљиво односити – рекао је филмски посленик Радослав Зеленовић.

О најзначајнијим делу Ђорђевићевог стваралаштва, ратној и поратној тетралогији, говорили су и филмски критичари Срђан Вучинић и Дејан Дабић.

  • Ако бисте узели све призоре из “Јутра” и ставили их на велики зид, оно би постало уметничко платно на којем се смењују шала и бурлеска уз набрајање 72 начина клања човека. То би постало наша “Герника” у којој су дисхармоничне слике уткане у једно значење у којој лаж и илузија откирвају истину. Та Пуришина “Герника”, коју је исткао у филмовима као што су “Јутро” и “Сан”, јесте до данас непревазиђено на сцени српског и југословенског ратног филма – оценио је Вучинић.

У дискусији је учесвовао и новинар Милош Јевтић, који је на основу разговора вођених са редитељем написао дело “Домаће игралиште Пурише Ђорђевића”, у изадању “Београдске књиге”

  • Она публици може помоћи да Пуришин живот сагледа онако како га он види. Од малог дечака у време окупације, до боравка у логору и бављења фудбалом. Такође, може се сазнати како је расла Пуришина филмска граматика и какав је однос он имао према свом делу – објаснио је Јевтић.

Сам Пуриша присетио се скоро филмских детаља када су га крајем 1941. ухватили Немци, те напоменуо како је са дивом нашег глумишта Миленом Дравић снимио 11 остварења.

  • Направио сам тридесетак разних биографија, попут оних о носиоцу двоструких одликовања Буди Давидовићу или последња о Бранку Ћопићу. Дајем Аврамовићу копије да искористи то у будућности – казао је Ђорђевић.

Уметнички директор Филмског фестивала у Сопоту Александар Аврамовић најавио је да ће следеће године у оквиру пратећег програма пубилика моћи да види избор Пуришиних филмова, који нису до сада приказани, и да ће бити издата монографија са тексовима о Пуриши као и неколико његових кратких прозних радова.

После панела уследила је почана пројекција Пуришиног филма “Јутро” из 1967. године, а “Софест” ће свечано бити затворен сутра доделом награда.

извор: Вечерње новости